Mihajlo Pantić (1957, Beograd), prozni pisac, kritičar, univerzitetski profesor, urednik u izdavačkim kućama i časopisima. U rodnom gradu završio je celokupno školovanje, uključujući i doktorat na Filološkom fakultetu, gde i sada predaje.

U književnosti je debitovao početkom 80-ih godina, da bi do danas objavio više od trideset knjiga studija, eseja, književnih kritika i antologija, te osam knjiga priča, od kojih su neke, poput "Vondera u Berlinu", "Novobeogradskih priča", "Sedmog dana košave" ili zbirke "Ako je to ljubav" (Andrićeva nagrada, 2004), postale bestseleri. Priče Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika, uvrštene u mnoge antologije i preglede, i objavljene u više posebnih inostranih izdanja. Iako krcate literarnim aluzijama, Pantićeve priče uvek svedoče neposredno, gradsko iskustvo i zapravo ih sve objedinjuje pokušaj da se u malim ritualima obezličene svakodnevice, među anonimnim ljudima opsednutim večitim pitanjima sudbine, nesnađenosti, ljubavi i smrti, otkrije neki viši smisao, koji će iskupiti njihove neobećavajuće živote. Od novijih autorovih dela treba spomenuti kapitalnu "Antologiju srpske pripovetke (1-3)", potom kolekciju sabranih priča pod naslovom "Sve priče Mihajla Pantića (1-4)", te pripovedačku zbirku "Ovoga puta o bolu".

Mihajlo Pantić je odlikovan ordenom "Ćirila i Metodija prvog stepena" za doprinos koji je dao popularisanju bugarske kulture u Srbiji i unapredjenju veza između bugarskog i srpskog naroda. Orden mu je uručio predsednik Republike Bugarske Georgi Prvanov 3.decembra 2009. u Predsedništvu Bugarske.

---

---

AutorIn: Maja Mohar Grivcov

---

---