Srbija: Narušena nezavisnost Narodne banke

Sendung vom 02. August 2012

U jeku rasprave o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije kojima se menja procedura za smenu guvernera i drugih fukcionera centralne banke, guverner Dejan Šoškić objavio je da podnosi ostavku, upozorivši da se novim zakonom grubo narušava nezavisnost Narodne banke.

Izmene zbog smene

Beograd – Narodna Banka

Izmene zakona o NBS i predložene su sa ciljem da omoguće smenu guvernera četiri godine pre isteka mandata. To je, uz nedavno usvojeni zakon o ministarstvima, otvorilo polemiku otome da li je nova vlast od predizbornih obećanja o departizaciji već stigla do nametanja partijskih kadrova na sve važne položaje. Da guverner Narodne banke Srbije (NBS), koji je na to mesto došao za vreme vladavine Demokratske stranke, nije po volji novoj vladajućoj većini u Srbiji i da bi na njegovom mestu radije videli provereni partijski kadar, jasno je od početka. Pitanje je bilo samo koliko će im vremena trebati da zaborave na jedno od glavnih predizbornih obećanja o departizaciji države i institucija. Predlog za izmenu zakona čiji je glavni cilj da omogući smenu prvog čoveka centralne banke kome mandat ističe tek za četiri godine našao se pred poslanicima već u prvoj nedelji rada nove vlade. Razlog je to što je prema dosadašnjiem zakonu koji je usvojen u julu 2010, guverner praktično nesmenjiv, odnosno procedura za njegovo razrešenje "zaštićena" od političkih uticaja. Po dosada važećim propisima, o smeni guvernera odlučuje petočlani Savet guvernera NBS, a njihovu odluku potom treba da potvrdi skupštinski Odbor za finansije, a na kraju i Skupština. Novi paragrafi međutim predviđaju da se nadležnost za razrešenje guvernera prebaci na Skupštinu koja ga i bira, na predlog predsednika republike.

Servis vlasti

Jedan od članova Saveta guvernera Milojko Arsić smatra da predloženim zakonskim izmenama vlast pokazuje da želi da centralna banka umesto nezavisna institucija bude njihov servis. Arsić upozorava i da su predložene novine u suprotnosti sa međunarodnom praksom jer je u većini zemalja mandat guvernera odvojen od mandata vlade. Božidar Đelić, bivši potpredsednik vlade i ministar finasija u vladi Zorana Đinđića, a sada poslanik Demokratske stranke, izmene zakona o NBS vidi kao politički potez čiji je cilj smenjivanje guvernera Dejana Šoškića i viceguvernera koji nisu po volji režima. "To je veliki korak unazad za Srbiju", kazao je Đelić i dodao da je teško "govoriti o 'departizaciji', kada na čelo NBSe treba da dođe visoki funkcioner stranke na vlasti". Prema njegovim rečima, u pitanju je" antievropski zakon i treba očekivati reakciju Evropske unije i Evropske centralne banke". Predloženo rešenje kritikovale su i druge opozicione stranke. Dok DSS Vojsilava Koštunice smatra da postoji mnogo razloga za smenu Šoškića, ali da to ne sme da bude politička odluka, LDP i SPO izjasnili su se da će glasati protiv Zakona za koji kažu da budi strah od povratka u monetarnu nestabilnost iz 90- ih godina. Sa druge strane naprednjaci i njihovi koalicioni partneri odbacuju upozorenja opozicije i stručne javnosti ali i Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija tvrdeći da se zakon ne menja iz personalnih razloga već da bi se pojačao nadzor nad centralnom bankom i delimično ograničila ovlašćenja guvernera.

Partijski voluntarizam

SNS tvrdi da su optužbe bivšeg režima licemerne, a predsednik države Tomislav Nikolić dan uoči rasprave u parlamentu poručuje da je i proteklih 12 godina svaka nova vlast imala potrebu da ima guvernera u kojeg će imati poverenja. Zbog namera da se NBS vrati pod političku kontrolu oglasile su se i brojne organizacije civilnog društva, institucije i istaknuti pojedinci. U zajedničkom apelu oni su od nove Vlade Srbije zatažilii da ne urušava pravni sistem, a osim "nelegalnoj smeni guvernera" usprotivili su se i "proizvoljnim razrešenjima" državnih službenika. Reč je naime o nedavno usvojenom Zakonu o ministarstvima, koji ministrima daje mogućnost da u roku od 45 dana razreše državne službenike čijim radom nisu zadovoljni. Bez jasnih kriterijuma i prava na žalbu na udaru novih paragrafa moglo bi se naći najmanje nekoliko sotina činovnika, među kojima i šefovi Poreske uprave, Carine, Trezora, ili Uprave za sprečavanje pranja novca, ali i brojni službenici koji su posao dobili na konkursu kao nepartijski kadar. U apelu NVO ističe se da novi Zakon o ministarstvima "grubo narušava postojeće propise i pravni sistem države" i "uvodi partijski voluntarizam kao jedini kriterijum odlučivanja".