Raditi od jutra do mraka, najčešće na poslovima koje niko ne želi da obavlja, jer su teški, prljavi i štetni po zdravlje, a onda ne dobiti dogovorenu zaradu. To zvuči kao ružan san, ali je, nažalost, česta sudbina takozvanih ilegalaca - stotina hiljada stranaca koji u Nemačkoj rade bez papira, bez radne a, najčešće, i bez boravišne dozvole.

Sindikat uslužnih delatnosti Nemačke, Ver.di, se odnedavno zauzima za ove ljude i pokušava da se zakonskim putem izbori za neisplaćene nadnice i druga prava ilegalnih radnika. Taj primer u medjuvremenu slede i drugi granski sindikati i to sa sve više uspeha. "Pa dodjem, ima raznih puteva i kanala, raznih propusnih granica, raznih bauštela gdje se može raditi na crno.- Nikakve tu nema sigurnosti, to je ko dobiti loto. Sve zavisi od tih vlasnika i ljudi koji te zapošljavaju. To je jedan veliki rizik. Najćešće se ljudima dešava da ih ne plate."- Ispovest jednog ilegalnog radnika sa Balkana, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman. Nemačke vlasti računaju da poput njega u zemlji na crno radi blizu trista hiljada neprijavljenih stranaca, iako su kazne za poslodavce visoke.

---

Ilegalci žive u stalnom strahu od toga da budu otkriveni, kažnjeni i prognani. To beskrupulozni poslodavci rado koriste i ucenjuju ih - najviše time što im ne plaćaju dogovorene nadnice.Emilija Mitrović i njena radna grupa iz hamburške filijale sindikata uslužnih delatnosti Ver.di su zato od pre nekoliko meseci ustanovili posebnu službu za zaštitu ovih ljudi. Većina radnika na crno ne zna da može da se učlani u sindikat, iako nije zvanično prijavljena u Nemačkoj. A to je prvi preduslov da bi on mogao da im pomogne.

---

Kao drugo, kaže Emilija Mitrović, ilegalci moraju da nekako dokumentuju svoj rad. Iako rade bez pisanog ugovora, i usmeni dogovor o zaposlenju se na Sudu rada jednako priznaje, ako se dokumentuje ili dokaze svedočenjem trećeg lica. I, kao treće, ljudi ne treba da se plaše da će ih neko prijaviti organima gonjenja, jer ne moraju lično da se pojave na sudu, a sindikati štite njihov identitet. Na kraju Emilija Mitrović naglašava da se za prava radnika na crno nemački sindikati mogu boriti i nakon njihovog povratka u zemlju porekla. Bitno je da su za vreme boravka u Nemačkoj bili učlanjeni ili da njihov matični sindikat pošalje molbu za pravnu pomoć. Mi smatramo da je vrlo bitno da i njih zastupamo - kao i druge naše članove.

---

---

---