Na skoro 400 stranica vladin izveštaj o migracijama za 2008. godinu daje opsežnu sliku o kretanju stanovništva u Nemačkoj. Ovaj dokument, koji je po narudžbi savezne vlade izradio Savezni ured za migraciju i izbeglice, sadrži i detaljnu sliku o različitom prisustvu gradjana iz država na području nekadašnje Jugoslavije u Nemačkoj.

Gradjani iz tih zemalja spadaju u onaj deo inostranog stanovništva koji najduže živi u Nemačkoj. U proseku stranci u Nemačkoj žive 18,2 godine. No, gradjani zemalja bivše Jugoslavije uveliko premašuju taj prosek. Tako gradjani Slovenije u Nemačkoj žive u proseku 29,5 godina, oni iz Hrvatske 27 godina, a i ljudi iz Srbije i Bosne i Hercegovine već preko 19 godina.

---

U Nemačkoj je 2008. živelo 6.727.618 stranaca. Od tog broja 6,3 odsto, odnosno 424.037 čine državljani Srbije, što je posle Turaka i Italijana najveća grupa stranaca. Medjutim, u izveštaju se ukazuje i da se veliki deo tih ljudi u nadležnim institucijama još vodi sa državljanstvom Srbije i Crne Gore, odnosno bivše Jugoslavije. Medju strancima je i 3,3 odsto gradjana Hrvatske, odnosno 223.000 ljudi i 2,3 odsto, odnosno skoro 157.000 ljudi iz Bosne i Hercegovine. U Izveštaju o migracijama se navodi da je medju strancima u Nemačkoj 13,5 odsto ljudi sa područja bivše Jugoslavije, bez Slovenije.

---

Udeo ljudi iz ovih država znatan je i ako se posmatra ukupno migrantsko stanovništvo. U Nemačkoj živi 15,4 miliona gradjana migrantskog porekla. To su oni ljudi koji su u Nemačku došli posle 1950. godine i njihovi potomci, bez obzira da li još imaju državljanstvo zemlje iz koje su stigli ili su se u medjuvremenu opredelili za nemački pasoš. U toj grupi stanovništva je 2,5 odsto ili oko 390.000 ljudi iz Srbije, 2,4 odsto ili 373.000 ljudi iz Hrvatske, kao i oko 283.000 ili 1,8 odsto onih koji su došli iz Bosne i Hercegovine.

---

Gradjani Srbije, posle Turaka, najčešće uzimaju nemačko državljanstvo. Od 94.470 stranaca koji su 2008. uzeli nemački pasoš je 25,9 odsto Turaka i 7,3 odsto gradjana Srbije. Nemačko državljanstvo primilo je i 1.878 ljudi iz Bosne i Hercegovine i 1.032 hrvatskih gradjana. To je samo nešto malo više od broja Makedonaca koji su 2008. uzeli nemačko državljanstvo, kojih je bilo 977 - srazmerno znatan broj s obzirom na nešto više od 62.000 Makedonaca koliko ih živi u Nemačkoj.

---

Iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine je 2008. bilo i najviše ljudi koji su došli po posebnim radnim ugovorima. Od šesnaest i po hiljada tako zaposlenih bilo je 20 odsto ljudi iz Hrvatske, oko 11 odsto iz Bosne i Hercegovine dok je, kako se navodi u izveštaju, skoro 40 odsto ugovornih radnika bilo sa područja bivše Jugoslavije.

---

Od 22.085 stranaca koji su u Nemačkoj 2008. zatražili politički azil bilo je, posle dugog niza godina kada su činili znatan deo, tek 3,3 odsto ili 729 gradjana Srbije. Medju njima je bilo skoro 50 odsto Roma, potom oko 26 odsto Albanaca i 5,4 odsto (39 osobe) Srba. Ljudi iz Hrvatske ili Bosne i Hercegovine uopšte nema na listi zemalja iz kojih u Nemačku dolaze podnosioci zahteva za azil. Zato ne čudi da je i medju osobama proteranim iz Nemačke 2008. bilo srazmerno mnogo ljudi iz Srbije, oko 800, pri čemu se do polovine godine statistika vodila zajedno i za Kosovo.

---

Broj ljudi iz Srbije i Hrvatske u Nemačkoj je poslednjih godina bio relativno stabilan. Tako je na primer 2008. Nemačku napustilo 8.898 ljudi iz Hrvatske, ali je regostrovano i 8.732 novodoseljenih iz te zemlje. No, može se očekivati da će se brojke narednih godina i menjati, posebno kada i Hrvatska, kasnije i druge države regiona stupe u Evropsku uniju. Opunomoćenica savezne vlade za ingtegraciju Maria Böhmer je povodom objavljivanja Izveštaja o migraciji istakla da će Nemačka i dalje biti upućena na sposobnosti migranata koji "svojim znanjem jezika i doseljeničkim iskustvom u vreme globalizacije za mnoga preduzeća predstavljaju čisti dobitak".

---

---

---