Grupa Kopito najmlađi je predstavnik takozvanog otočkog vala, žanra koji su na Hrvatskoj muzičkoj sceni etablirali Šo Mazgoon i Gego i Picigini. Iako su članovi Kopita poreklom sa dalmatinskih ostrva Visa i Brača, bend su osnovali u Zagrebu, gde su studirali. Od puke želje da se daleko od rodnog kraja malo provesele u neobaveznom jammiranju za prijatelje, Kopito se u proteklih nekoliko godina razvilo u "pravi band". Drugi studijski album "Teotar Akvarelo" je u tom smislu i neka vrsta dokumenta njihove zrelosti.

"4 konjske snage riborske sriće" je track koji otvara album, a reč je naravno o zvuku kultnog vanbrodskog motora- Tomosa 4, koji poput nekakvog nostalgičnog artikla još uvek krasi krme mnogih barki na Jadranu. Zvučnu kulisu viškog podneblja, koje je i glavna inspiracija Kopita upotpunjuju cvrči, mandoline i višeglasno dalmatinsko pevanje. Autentični zvuk Kopita osim viškog dijalekta i klapskog pevanja svakako čini i neuobičajena duvačka sekcija- saksofon i klarinet.

Za dobre vibracije, dalmatinski flair i nepretenciozni lepršavi Pop Rock zaslužan je pre svega autor većine pesama, frontman Kopita, Pavle Sviličić. Dok uvodna stvar "Kalono bonaca" opisuje blagodeti mirnog mora i izležavanja na suncu, "Trešeta" veliča najpopularniju igru karata u Dalmatinaca. Nižu se "Muj Tovar”, odnosno oda najvernijem prijatelju i pouzdanom prevoznom sredstvu, magarcu. Zatim pesma o berbi grožđa "Jematva”, ljubavna "Ka list ol kaduje”, te kritična "Padrone Makaki” o bespoštednoj prodaji hrvatskih ostrva, u koju je utkana i parafraza poznatog citata Josipa Broza Tita "tuđe nećemo-svoje nedamo”. Slede emotivna "Barba Pere” o prolaznosti života i lagana "Skoc u more” koja govori o osećaju slobode pri skoku u more. I za kraj letnji hitić lascivne tematike "Rapa” i dramatična "Voga voga”, odnosno "veslaj veslaj” kao metafora za neposustajanje pred raznim životnim nedaćama. Album zatvara klapska obrada pesme "U marini” kontroverznog hrvatskog sastava "Vatrogasci”- još jedan dokaz da se momci iz Kopita ne doživljavaju previše ozbiljno.

---

"Teotar akvarelo” pravi je letnji album sa hitoidnim melodijama, egzotičnim viškim dijalektom, odsviran u jednom dahu i bez puno nepotrebne filozofije. Autentičnost, lepršavost i nepretencioznost glavni su aduti Kopita, a pitke kompozicije koje šire dobro raspoloženje osiguraće im svakako mesto na play listama mnogih radio stanica. Jedina zamerka je suviše glatka produkcija Marijana Jakića. "Teotar akvarelo” zvuči možda kristalno čisto poput mora u nekoj božanstvenoj viškoj uvali, no ipak pre čisto i sterilno za momke u mornarskim majicama koji vole vino, žene i slane srdele. Uz nešto hrabriju produkciju i svedenije aranžmane- spontanost, jednostavnost i ležernost Kopita samo bi još više došli do izražaja. No to je možda i nepotrebno očekivati od jednog dobrog, letnjeg- good vibration albuma.

---

---

AutorIn: Danko Rabrenović

---

---

---