Srbija: Ništa po starom u novoj školskoj godini?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 31.08.2023. 29:18 Min.. Verfügbar bis 30.08.2024. COSMO. Von Maja Maric.
Srbija: Ništa po starom u novoj školskoj godini?
Stand: 31.08.2023, 17:43 Uhr
Maja Marić, Aleksandar Timofejev, Amir Kamber
Zašto skoro četiri mjeseca od tragedije u beogradskoj školi nisu bila dovoljna da dođe do značajnih promjena u obrazovnom sustavu? Profesor Aleksandar Baucal, s filozofskog fakulteta u Beogradu, analizira zbog čega za ovako traumatična događanja ne postoji brzo i efikasno rješenje. Prijeti li opasnost da se slične tragedije ponove na nekom drugom mjestu? Aleksandar Timofejev pojašnjava politički kontekst i prenosi kakva je atmosfera u Srbiji dan prije povratka u školske klupe.
Sutra počinje nova školska godina u Srbiji nakon što je prošla prekinuta dvadesetak dana prije predviđenog završetka. Podsjetimo: 03.05. u beogradskoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar je trinaestogodišnjak ubio 9 učenica i učenika i osobu iz obezbeđenja. Dan poslije tog zločina u selima u okolini Mladenovca i Smedereva nasumično pucajući jedan mladić je usmrtio osmoro ljudi, a ranio 14 osoba.
Škola Vladislav Ribnikar, dan pred početak nove školske godine
Zbog svega ovoga školska godina u Srbiji ove godine nije ista. Na vezi je naš kolega iz Beograda, Aleksandar Timofejev, kojeg pitam kakva je atmosfera danas u Srbiji
Teško je reći. Naizgled sve izgleda normalno, uobičajeno. Lepo je vreme. Mladi po kafićima sabiraju utiske sa letovanja, ali neću reći ništa novo kad kažem da posle 03.05. u Srbiji više ništa nije isto. Imali smo od tad do sad buru u javnosti, maratonsku sednicu Skupštine koja nije donela praktično ništa. Imamo proteste protiv nasilja na ulicama mnogih gradova u Srbiji koji jednom sedmično traju čitavog leta, ali ni oni za sada ne donose vidljivi rezultat. Najavljivano je da će se puno toga promeniti do ponovnog polaska u školu, od rekonstrukcije zgrade škole, izmena školskih programa, ali, posmatrači ovdašnje scene se slažu, nije se dogodilo više manje ništa. Imamo novu ministarku obrazovanja, Slavicu Đukić Dejanović, nakon što je njen partijski kolega iz redova socijalista, Branko Ružić, par dana posle ubistva podneo neopozivu ostavku i to je bilo jedini lični čin. Radi se na pretvaranju dela škole gde se krvavi pir dogodio u memorijalni kompleks, ali i tu se razilaze mišljenja roditelja koji deo i kako pretvoriti u memorijal, a gde će nastava nastaviti normalno da se odvija.
Škola Vladislav Ribnikar, dan pred početak nove školske godine
A kako bi trebalo da izgleda prvi dan u školi i šta je promenjeno u školskim programima?
Najpoštenije bi bilo reći: „Ne znam videćemo sutra“. Škole su dobile smernice od Ministarstva obrazovanja za, kako se navodi, organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada sa posebnim naglaskom na unapređenje vaspitnog rada sa učenicima. To je urađeno, kako se navodi, uzimajući u obzir posledice majskih ubistava, a kako bi se obezbedio kontinuitet u obrazovno-vaspitnom radu i dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja. Ima tu dosta reči pre svega o razvijanju empatije kod đaka, ali i nejasnih i opštih mesta.
A šta kažu prosvetni radnici?
Možeš da zamisliš koliko su oni zbunjeni, da ne kažem težu reč, u svemu ovome. Možda o tome najrečitije govori činjenica da se na pojedine smerove na fakultetima gde se obrazuju budući školski predavači ove godine nije prijavio niko. Konkretno o smernicama Ministarstva prosvete pojedini profesori koji su se usudili da javno govore rekli su da su kao da ih je pisao neko ko nikada nije ušao u učionicu i kako njima ne treba Ministarstvo da nalaže da učenike treba da uče empatiji i dobrom. Oni to, kako kažu, rade svaki dan.
Škola Vladislav Ribnikar, dan pred početak nove školske godine
Saša, u škole se uvodi i novi predmet po imenu – „Vrline i vrednosti kao životni kompas“
Da. Ne mogu da se otmem utisku da je to urađeno po principu: „Daj da se uradi nešto, ne znamo šta, ali da zvuči gromoglasno“. To je ne predmet već, kako se navodi, slobodna nastavna aktivnost za učenike viših razreda osnovnih škola. Ne zna se šta će se učiti, niti ko će taj predmet predavati, ni po čemu će se on razlikovati od na primer Građanskog vaspitanja, kojeg kroz čitavo školovanje prate đaci koji odluče da slušaju taj predmet a ne veronauku. Mnogo logičnije bi, čini mi se, bilo da se zvanično uvede predmet Medijska pismenost koja nam je svima toliko potrebna u ovim vremenima infomacija, dezinformacija i lažnih vesti.
Kad smo kod vesti, kako reaguju mediji?
Uobičajeno. Oni koji podržavaju vlast cvrkuću o dečici koja u novoj školskoj godini kreće u nove životne pobede. Oni koji je kritikuju ne gaje baš empatiju prema bilo čemu što Ministarstvo obrazovanja i njihova omiljena meta, Aleksandar Vučić, rade oko koliko toliko dovođenja školstva u normalu. Retko gde se u tradicionalnim medijima može videti ozbiljna, konstruktivna rasprava o tome šta bi valjalo činiti. Posebna poslastica tabloida koji neprikosnoveno vladaju ovdašnjom medijskom scenom je rasprava kako će i gde školu nastaviti mali ubica. On je u vreme zločina imao 13 godina, krivično je neodgovoran, to jest ne može mu se suditi za bilo šta, a po zakonu, zvanično, sva deca u Srbiji, zdrava i bolesna, u obavezi su da završe osnovnu školu. Nastaviće je, inače, u okviru jedne posebne škole koja postoji za đake koji su u nemogućnosti da prate redovnu nastavu u ustanovi u kojoj se bude nalazio. Za sada je na posmatranju u jednoj psihijatrijskoj klinici.
Profesor Aleksandar Baucal, šef Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, analizira da li je sve što je učinjeno za ova četiri meseca od ubistava u školi Vladislav Ribnikar i selima u okolini Mladenovca i Smedereva dovoljno da se deca spokojno vrate u školske klupe?
"Ako mi analiziramo taj slučaj, ne da bi našli neke krivce nego da bismo ustvari razvili kapacitete celog sistema da na vreme primetimo da nekoj deci i nekim porodicama je potrebna podrška, onda ćemo mi spasiti i te ljude, a spasićemo i zajednicu od ovakvih trauma" - kaže profesor Baucal.
Inače, samo da dodam, kakva je medijska slika povodom masakra dece govori i podatak da su nedavno roditelji i članovi porodica ubijenih pozvali u otvorenom pismu glavne i odgovorne urednike televizija i drugih elektronskih i štampanih medija da promene način informisanja o masovnom ubistvu. "Svakodnevnim objavljivanjem 'senzacija' ili 'ekskluzivnih saznanja' (koji su najčešće puni neistina ili poluistina), propraćenih fotografijama maloletnog ubice, kao i sažaljivim objavama i nastupima pojedinih medijskih radnika, političara i drugih učesnika u javnom životu postiže se samo to da nas iznova traumatizujete", navodi se u pismu.
