Novi izbori u Srbiji - Vučić pokleknuo pod pritiscima?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 16.10.2023. 29:47 Min.. Verfügbar bis 15.10.2024. COSMO. Von Maja Maric.
Novi izbori u Srbiji - Vučić pokleknuo pod pritiscima?
Stand: 16.10.2023, 18:42 Uhr
Maja Marić, Zorka Đukanović, Boris Rabrenović
Srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić najavio je da će raspisati parlamentarne i lokalne izbore za 17. prosinca/decembra, samo tjedan dana nakon napada u Banjskoj na sjeveru Kosova. Osim toga, danas se u Tirani, u Albaniji, održava Samit Berlinskog procesa, što je prvi put da se organizira u zemlji koja nije članica Europske unije.
Očekuje se da će među glavnim temama razgovora lidera EU i Zapadnog Balkana biti situacija na sjeveru Kosova posle sukoba u Banskoj. Kosovo će na samitu predstavljati premijer Aljbin Kurti, Srbiju premijerka Ana Brnabić, a dodatnu težinu mu daje i dolazak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i njemačkog kancelara Olafa Scholza.
S kolegicom iz Beograda, Zorkom Djukanović, razgovaram o predstojećim izborima u Srbiji/tome koju poruku Europa šalje zemljama Zapadnog Balkana ovim samitom.
Zorka, građani Srbije gotovo svake godine izađu bar na neke izbore. Teško da na nivoima od republičkih do lokalnih prođe pun mandat od četiri godine, a neretko se raspišu i vanredni predsednički izbori. Kako sada stvari stoje. na pomolu su novi vanredni izbori. Pa koliko je trajala ova vlada i skupštinska većina.
Ovih dana tačnije 26. oktobra biće tek godinu dana od kako postoji ova Vlada, a ako se ostvari sadašnja najava da se izbori održe 17 decembra, biće to jedna od vlada sa najkraćim stažom, mada i prethodne u poslednjih 30 godina jedva prebacivale dve godine. Samo tri vlade u prethodnih 30 i više godina su izdržale pun četvorododišnji mandat. Konkretno za aktuelnu vladu koja je i jedna od onih najglomaznijih sa najviše ministarstava i kada je formirana rečeno je da je oročena i da neće raditi pune četiri godine. Kako god prema najavi predsednika Srbije, koji kaže da tako ispunjava zahtev opozicije, parlamentarni izbori će biti održani 17. decembra, mada izbori još uvek nisu zvanično raspisani. Ima analitičara i političara koji misle i da se može nešto promeniti i da je ovo samo manevar Vučića da malo skrene pažnju sa nedavnih događaja u Banjskoj na severu Kosova, ali da ima još vremena da se predomisli i da odredi nov datum. Ipak, ako se pokaže da oni nisu u pravu, 17.decembar je dan za glasanje.
Biračka mesta sa zaklonima
Kažeš da je vanredne izbore zahtevala opozicija, ali neće biti održani samo parlamentarni?
Deo opozicije one tzv. građanske ili proevropske koja je nedavno potpisala i tzv. dogovor za pobedu a čine je stranke koje su organizatori i Protesta protiv nasilja koji se podsećam održavaju u Beogradu i širom Srbije povodom dva zločina početkom maja kada je ubijeno 20 osoba uglavnom dece i mladih, tražio je održavanje vanrednh parlamentarnih i beogradskih izbora. Ipak, Vučić je najavio da će se uz njih održati i pokrajinski za vojvođansku skupštini i u nekim opštinama i gradovima. U skladu sa tom najavom, a po svemu sudeći prema dogovoru unutar vladajuće Srpske napredne strane proteklih dana je ostavke podnelo oko 30 predsednika opština i gradova, među njima je i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Kako je 2. novembar krajnji zakonski rok za raspisivanje izbora ukoliko treba da se održe 17. decembra ima još vremena da se spisak opština i gradova gde će održati lokalni izbora produži.
Kako opozicija reaguje na to spajanje izbora na više nivoa?
Opozicija insistira da se lokalni izbori održavaju u regularnom terminu i odvojeni od parlamentarnih, jer ovim spajanjem vladajuća stranka na krilima te snage koju ima na centralnom nivou preliva glasove i na lokal, tako da procenjuju da bi u slučaju zasebnih izbora imalo više prostora za lokalne teme karakteristične za svaku sredinu i da bi tako ishod samih izbora bio drugačiji. To zna i vlast naravno pa su se upravo zbog toga opredelili i da dodaju pokrajinske i delimično lokalne, što opozicija naziva podmetanjem, ali nema načina da spreči takav scenario.
Protest opozicije "Srbija protiv nasilja"
Kad kažeš nema načina da spreči znači li to i da pristaju da izađu na izbore, ne postavljaju uslove i ne najavljuju bojkot?
Nema najava bojkota. Svi ponavljaju da su izborni uslovi loši, da nema vremena da se poprave, da se i ovog puta očekuje neradnopravna utakmica uz funkcionersku kampanju, uz pritiske na birače, uz medijsku zatvorenost za opoziciju, osim zakonskog minimuma. Ipak, veruju da i u takvim uslovima mogu da naprave neki rezultat, ali pod uslovom da se udruže bar oko kontole biračkih mesta i brojanja glasova. U tom smislu proevropski deo opozicije pozvao je i međunarodne posmatrače i misiju OEBS-a da kontroliše ceo izborni proces.
Moj gost danas je Dejan Bursać, znanstveni suradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Njegova područja istraživanja uključuju izborne i stranačke sustave dosta bitno za našu današnju temu. Iako još nisu zvanično raspisani vanredni izbori, u Srbiji se mogu očekivati prema onome što je najavio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, već za dva mjeseca. Da li vas je iznenadila ova najava ili ste očekivali i da će se izbori održati već na proljeće?
Moram da priznam da sam prilično čvrsto bio uveren da će izbori biti ostavljeni za proleće. Uprkos nekim najavama od ranije, međutim, desilo se nešto što nismo mogli da pretpostavimo, ovaj incident na sjeveru Kosova i Metohije, incident u Banjskoj, koji je očigledno doneo ogroman pritisak Aleksandru Vučiću. I sa unutrašnje strane, od glasača i spoljni pritisak od strane raznih međunarodnih aktera. Njemu je negdje bilo logično da se izvuče na jedan poznat teren od tog pritiska, a to su izbori.
Vlast objašnjava da je izlaskom na izbore zapravo i ispunila zahtjev opozicije koja od tragičnih dešavanja u maju organizira proteste protiv nasilja. Je li to zaista pravi razlog raspisuju li ih za to sada, ili samo drugi interesi?
Mislim da je to onako zgodan izgovor, mislim da su u pitanju drugi neki interesi. Vidimo kako je ustvari bukvalno nekoliko dana poslije Banjske Vučić odmah najavio “Idemo na izbore”. Oni se na izborima osećaju sigurno, zato što imaju vrlo uhodanu mašinu za provođenje izbora, zato što znaju što rade i zašto. Uprkos svemu, mogu da očekuju neki pozitivan rezultat kroz neki trijumfalizam koji će da šire među glasačima. Sa druge strane, vi bacite vrlo značajnu “kosku” opoziciji da se tako izrazim, ako raspišete za sad izbore na brzinu, ne ostavljajući prostor da vas kritikuju i da vas napadaju oko svih stvari koje su negativne. Problem Kosova, spoljno politička pozicija zemlje koja je ugrožena, rast cena koji je očigledno bio ogroman problem, pa je Vučić morao tome da obrati pažnju na koferencijama za štampu o korpama namirnica, kroz ovu akciju jeftinih namirnica i slično. To sve govori u prilog tome da vlast ima dosta negativne teme koje su najvažnije u javnosti. Zaista mi je zbog toga iznenađenje raspisivanje izbora u decembru, jer nije logično da vi kao vlast idete na izbore s negativnim temama u javnosti. Zna se, Vučić ide na izbore s temama infrastruktura, fabrike, zapošljavanje i slično, a sad su dominantne teme značajno drugačije.
Govorim i to da je bio jedan ogroman pritisak i da je Vučiću bilo značajno da ode u izbore, da će time stranku da prebaci u treću brzinu da se bavi izborima, a opoziciji kao što sam rekao da baci kosku da se time bave. Opozicija u Srbiji ima dosta skromne kapacitete van Beograda i onda kad oni moraju da skupljaju potpise za tri nivoa izbora za kandidature, kad moraju da organizuju kontrolore u celoj zemlji, kad moraju da se raspravljaju ko će s kim, u kojoj koloni…Ne bavite se kritikom vlasti, a Vučić za to vreme vodi svoju regularnu kampanju. I konačno, međunarodni faktor je očigledno tu značajan i ovi pritisci koje Vučić trpi oko potencijalne odgovornosti za to što se desilo u Banjskoj on pokušava da ih izbegne time što kaže “ako me pritiskate, a dolaze izbori, te glasovi će da pokupi desnica. Nacionalisti će sa 12-13 posto na prethodnim izborima da skoče na 20 posto. Bolje radite sa mnom koji sam umeren, s kojim znate na čemu ste”. Tako da mislim da uprkos iracionalnosti raspisivanja izbora tako na brzinu Vučiću je to bio možda jedini put koji mu je preostao da pobegne od odgovornosti za ove probleme koji su nastali i sad on pliva u poznatom akvariju - izbornom.
Hoće li kad kažeš da zajedno kontroišu brojanje glasova biti nekih čvršćih dogovora ili udruživanja na strani opozocije, možda predizbornih koalicija?
Očekuje se i stalno pominje dogovor o nenapadanju i kontroli izbora, među svim akterima koji nisu u aktuelnoj vlasti, ali to ne znači da će se ići u jednoj koloni. Naprotiv, opozocija tek treba da se reorganizuje i pregrupiše. Na desnoj tzv. nacionalnoj ili kako oni kažu patriotskoj antievropskoj bar dve kolone se naziru. Jedna okupljena oko Boška Obradovića i pokret Dveri i Zavetnika, a druga oko Novog DSS Miloša Jovanovića. Gde će Vuk Jeremić i Narodna stranka i još nekoliko manjih nije još poznato, ali svakako se čini da se Jeremić priklonio desnom bloku. S druge strane proevropski ili građanski deo se takođe deli trenutno na bar dve kolone. Ključna je ona koja stoji iza protesta protiv nasilja i već je iz tog bloka nekoliko stranaka potpisalo tzv. dogovor za pobedu i neki su okupljeni i u skupštini u klub "Pravac Evropa", ali još uvek nije jasno da li će svi biti na zajedničkoj listi ili će se podeliti u dve ili više kolona. Kažu da čekaju istraživanja, pa da nakon analize odluče koja je bolja opcija. Sudeći po nekim animozitetima i čestim nesuglasicama koje dođu do javnosti neće biti samo rezultat istraživanja presudan već i prevazilaženje sujeta i ličnih odnosa među liderima tih stranaka.
Te stranke o kojima govoriš, tzv. proevropske, najviše pažnje usmeravaju čini se na Beograd i naglasniji su bili u zahtevu za vanrednim izborima baš u glavnom gradu?
Da, Beograd je na meti proevropske opozicije još od prošlih izbora, kada su matematički stranke koje nisu na vlasti osvojile većinu, ali je vladajući blok predvođen Srpskom narednom strankom uspeo kombinatorikom i drugim veštinama da ubedi neke gradske odbornike opozicije da pređu kod njih, da im se pridruže i tako je dobijena većina za gradsku skupštinu slična onoj na republičkom nivou. Opozocija sad želi da osvoji Beograd, jer bi to po njima bio početak kraja vlasti Srpske napredne stranke u celoj zemlji. Inače, gradsku vlast optužuju za korupciju, kriminal, za kako kažu katastrofalnu situaciju u oblasti infrastrukture, saobraćaju, a na teret im stavljaju i odsustvo planske i odgovorne reakcije povodom slučaja masovnog ubistva u školi „Vladislav Ribnikar“ 3. maja.
Nasilje, korupcija, organizovani kriminal, odsustvo medijskih sloboda, nezavisnih institucija i demokratije uopšte su čini se teme koje će biti, bar kad je o opoziciji reč, neizostavne u kampanji. Kada se govori o parlamentarnim izborima koliko će geopolitički pravac Srbije biti tema?
Svakako će biti. Opozicija se i deli na dva ključna bloka - proevropski i oni koji to nisu.U tom delu se razdvajaju i na one koji su za uvođenje sankcija Rusiji i one koji bi pravili i saveze sa Moskvom. Ali pitanja svih pitanja će u tom političkom smislu, svakako biti Kosovo, jer posebno posle dešavanja u Banjskoj opozicija traži odgovore na pitanja šta se desilo, da li Beograd stoji iza naružane grupe Srba koju je predvodio po sopstvenom priznanju Milan Radoičić, kako se to kaže kontroverzni biznismen, ali do nedavno i potpredsednik Srpske liste koja okuplja političare sa Kosova bliske Srpskoj narednoj stranci.
A šta će onda biti tema Srpske napredne stranke i jesu li oni spremni za kampanju?
Opozicija, ali i kritički nastrojeni analitičari bi rekli da su naprednjaci uvek u kampanji i da ona ne prestaje. Svakako će se fokusirati na ekonomske rezultate, na investicije, izgradnju saobraćajnica, bolnica, na pad stope nezaposlenosti, na rast plata i penzija. Upravo zbog infrastrukturnih projekata i investicija predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Kini na forumu Pojas i put. Premijerka Ana Brnabić je s druge strane na samitu Berlinskog procesa u Tirani, gde su se okupili i lideri regiona, ali i Evropske unije. Samit se čita kao poruka zemljama zapadnog Balkana, da imaju evropsku perspektivu, da očekuju značajnu finansijsku podršku za mnoge zajedničke infrastrukturne projekte, kroz „plan za rast Zapadnog Balkana“ čiji je nacrt predstavljen u Tirani, a usvajanje se očekuje narednog meseca. Iako je domaćin albanski premijer Edi Rama rekao da događaji u Banjskoj neće biti tema u Tirani, odnosi Beograda i Prištine se ne mogu preskočiti uz nazaobilaznu poruku lidera iz Nemačke i Francuske i zvaničnika Brisela da se dve strane moraju vratiti dijalogu i da je neophodna deeskalacija situacije. Inače, samit se u ovom formatu prvi put od 2014. kada je nastao organizuje van granica Evropske unije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Da se vratim na izbore - okosnica kampanje vladajuće stranke što se tiče svih tema uključujući geopolitičke i ekonomske biće Aleksandar Vučić iako nije reč o predsedničkim izborima. Da podsetim on nije više formalno na čelu stranke, već je to aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević. Bez obzira na formalnosti svakako se očekuje da se i ovog puta, kao i na prethodnim izborima, izborna lista Srpske napredne stranke zove po njemu, jer njegov lični rejting po svim istraživanjima, značajno prevazilazi stranački.
