Sjeverna Makedonija: U čemu je sad problem?. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 28.08.2023. 24:37 Min.. Verfügbar bis 27.08.2024. COSMO. Von Amir Kamber.
Sjeverna Makedonija: U čemu je sad problem?
Stand: 28.08.2023, 16:48 Uhr
Amir Kamber, Marija Divitarova, Boris Rabrenović
Nakon spora s Grčkom, zatim francuske blokade, na evropskom putu Sjevernoj Makedoniji ispriječili su se bugarski zahtjevi za promjenu ustava. Marija Divitarova pojašnjava o čemu se tačno radi. Ko se protivi izmjeni ustava? Ko je za? O tome kakve bi mogle biti posljedice nove krize Amir Kamber razgovara s Nikolom Dimitrovim. Šta je za bivšeg ministra vanjskih poslova Sjeverne Makedonije suština problema? Ima li ideju kako riješiti konflikt s Bugarskom? Kakve su implikacije za region?
Kraj leta u Severnoj Makedoniji usijao je političku atmosferu u ovoj zemlji. Problem je promena Ustava, odnosno unošenje Bugara kao dela tog naroda koji živi u Severnoj Makedoniji. Ovo je uslov da ta zemlja produži sa evropskom integracijom, odnosno da se održi druga međuvladina konferencija sa Evropskom unijom, što bi u makedonskom slučaju značilo početak suštinskih pregovora sa Unijom i otvaranje poglavlja.
Momentalno, u toku je takozvani skrining proces, u kojem Brisel ocenjuje koliko je makedonsko zakonodavstvo usaglašeno sa evropskim. Ali, da bi počela da otvara poglavlja i započne pregovore za punopravno članstvo Severna Makdonija mora da izmeni Ustav i da unese Bugare u preambulu. Tome se, međutim, protivi najveća opoziciona partija, konzervativna VMRO DPMNE, bez čijih glasova u Sobranju je nemoguće da se promeni Ustav. Neformalni rok za usvajanje ustavnih amandmana je kraj godine, ali se čini da su male šanse da se to desi.
O političkoj situaciji u Severnoj Makedoniji razgovaram sa našom saradnicom iz Skoplja Marijom Divitarovom.
Marija, zašto se VMRO DPMNE protivi izmenama Ustava i unošenju Bugara u preambulu?
VMRO DPMNE već dugo vreme ostaje pri stavu da nije protiv evropske integracije Severne Makedonije, ali da to, kako kažu, ne može da se desi po bugarskom diktatu. Stranka Hristijana Mickoskog smatra da za Severnu Makedoniju treba da važe isti uslovi kao i za ostale zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, poznati kopenhaški kriterijumi, prema kojima se ocenjuju reforme u zemlji, a ne unošenje Bugara u Ustav.
Ali, to je nemoguće da se desi jer su ti ustavni amandmani deo takozvanog pregovaračkog okvira za pregovore Severne Makedonije, dokument koji je makedonska vlada prihvatila u julu prošle godine i koji su odobrile sve članice Evropske unije. Na uvođenju Bugara u Ustav insisitrala je Bugarska, koja je prethodno dve godine blokirala evropski put Severne Makedonije. U Pregovaračkom okviru piše da će se druga međuvladina konferencija Severne Makedonije i Evropske unije održati odmah nakon što zemlja promeni Ustav.
Ali, bez glasova poslanika VMRO DPMNE nisu moguće promene Ustava?
Da, ova partija ima 44 poslanika u Sobranju sa 120 mesta. Za promenu Ustava potrebno je dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova, što koaliciona vlada levičarske SDSM i albanske DUI u ovom trenutku nema i pored neupitne podrške albanskih opozicionih partija. Jedini izlaz iz sadašnje situacije VMRO DPMNE vidi u vanrednim parlamentarnim izborima. Vlast na to ne pristaje i u julu je bez obezbeđene podrške opozicije u Sobranju započela proceduru za promenu Ustava, koja se sastoji od tri faze. Ovo je prva faza, za koju vlast nema potrebne glasove opozicije, pa je sednica za prvo glasanje o potrebi za promenu Ustava, odložena na neodređeno vreme, odnosno dok vlast ne bude sigurna da će imati potrebne glasove.
Ima li vlast plan kako da stigne do potrebnih glasova poslanika VMRO DPMNE?
Za sada nije jasno da li i kada bi vlast mogla sa sakupi 80 glasova. Premijer Dimitar Kovačevski tvrdi da je ovo ključni trenutak za budućnost zemlje koji ne treba propusititi i očekuje da će to prihvatiti i opozicija.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski
On je sa skupštinske govornice odbacio teze makedonske opozicije da postoji nekakav diktat za promenu Ustava i rekao da je ulazak u Evropsku uniju jedini razlog što se to radi. Rekao je da taj put nije ni lagan, ni kratak. Pozvao je svih 120 poslanika da glasaju ZA, govoreći da će sad postati jasno ko blokira evropsku budućnost građana.
Iz vladajućih partija naglašavaju da se radi o odluci kojom će se ispuniti drugi strateški cilj Severne Makedonije, a to je članstvo u Evropskoj uniji. Prvi cilj je bio članstvo u NATO, koji je zemlja već ispunila.
Kada je reč o izmena Ustava postoji li jedinstvo među partijama etničkih Albanaca?
Da. I vladajuće i opozicione partije albanskog bloka podržavaju izmene Ustava i daju nedvosmislenu podršku članstvu u Evropskoj uniji. Ali, opozicione partije insistiraju na prevremenim izborima ako se pokaže da vlast nema dovoljan broj glasova za ustavne izmene.
O makedonsko-bugarskim odnosima i evropskoj integraciji Severne Makedonije razgovaramo sa Nikolom Dimitrovim, bivšim ministrom spoljnih poslova u tadašnjoj vladi Zorana Zaeva. Dimitrov je sada predsednik i koosnivač Balkanskog centra za konstruktivne politike “Solucija”, nerezidentan član Evropskog saveta za spoljne poslove, član međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Kao ministar spoljnih poslova Dimitrov je bio glavni pregovarač i potpisnik Prespanskog sporazuma kojim je rešen spor sa Grčkom oko imena i zemlja preimenovana u Severnu Makedoniju.
A, šta kaže međunarodna zajednica? Kakve su poruke EU i SAD?
Poruke Zapada su jednoglasne – da će bez promene Ustava Severna Makedonija biti blokirana i da neće moći da nastavi sa evopskom integracijom. Predstavnici Evropske unije kažu da Pregovarački okvir ne može da se menja, a američka ambasadorka u Skoplju Anđela Ageler je nazvala lažnom vesti tvrdnju VMRO DPMNE da Pregovarački okvir može da se promeni.
Zapravo, Severna Makedonija sada nema drugi izbor ako želi da produži sa evropskom integracijom. Ili će promeniti Ustav i staviti Bugare, pa početi pregovore sa Evropskom unijom, ili će ostati blokirana na neodređeno vreme.
Marija, a kako javnost prati cijelu priču?
Javnost je podeljena po ovom pitanju i nije mali broj ljudi, pre svega etničkih Makedonaca, koji ne prihvataju ustavne promene. Boje se da to neće biti kraj bugarskih zahteva, a u Evropskoj uniji ne vide pouzdanog partnera zato što je promena imena zemlje u Severna Makedonija trebalo da bude poslednji ustupak koji se pravi u ime evropske i NATO budućnosti. Ali, sada izlazi da nije tako i da zbog evropske budućnosti praktično treba da se odreknu sami sebe. I to nije mišljenje samo pristalica VMRO DPMNE, ima i intelektualaca i nezavisnih analitičara koji misle da jednom treba da se kaže: “Dosta je!”.
