"Keyf" Vasil Hadžimanov Benda - Tvoj Korzo petkom. COSMO bosanski/hrvatski/srpski. 29.09.2023. 32:34 Min.. Verfügbar bis 28.09.2024. COSMO. Von Boris Rabrenovic.
"Keyf" Vasil Hadžimanov Benda - Tvoj Korzo petkom
Stand: 29.09.2023, 16:32 Uhr
Boris Rabrenović, Zoran Stošić, Amir Kamber
Jedan od najpoznatijih jazz fusion sastava na Balkanu, Vasil Hadžimanov Band, čija je muzika u Srbiji proglašena umetničkim delom od nacionalnog značaja, objavio je novi studijski album “Keyf”. U ovom izdanju podkasta družimo se sa pijanistom i kompozitorom Vasilom Hadžimanovim. Razgovaramo o ćeifu, muzici, društvenom angažmanu, buntu.
Vasile zdravo, dobro nam došao u našu muzičku Korzu šetnju. U izdanju Croatia Recordsa izašao je osmi studijski album Vasil Hadžimanov Benda koji se zove Keyf. Promocija je bila u utorak, 26. septembra u Zagrebu. Kakvi su utisci i kako je publika reagovala na nove pjesme?
Pa odlično, mislim. Mi smo prvi put zapravo u situaciji da radimo sa Croatiom Records izdanja albuma. Oni su do sada radili našu digitalnu prodaju, kako bi rekli, znači praktično sve streaming platforme i svu digitaliju su oni radili, a mi smo imali druge izdavače, Mojo Records iz Amerike, PGP iz Srbije itd. Ali ovog puta smo se udružili da ovaj osmi album zajedno završimo, to jest da oni budu naši izdavači i moram priznati da sada imamo zaista samo lepa iskustva sa njima vrlo su profesionalni i veoma posvećeno rade svoj posao i veoma im je stalo što smo deo njihovog tima što bi rekli. Promocija je zaista lepo prošla bilo je i dosta kolega i iako glupo zvuči, ali svi su nas pohvalili. Sve u svemu dobro je prošlo i sad 11.10. ćemo isto to ponoviti u Beogradu.
Album si nazvao Keyf, jej to ima veze s sa ćeifom, odnosno merakom, dobrim raspoloženjem?
Pa da, to je to tačno. Keyf da bi lakše pročitali ovi koji ne dolaze iz ovih krajeva. Ako im stavimo ć, onda smo nagrabusili. Keyf je i inače turska ili arapska reč i upravo predstavlja to neki gušt, neko uživanje, nešto u čemu se ti opustiš i gde ti je lepo. A to je negde i koncept ovog albuma da su sve kompozicije u tom nekom ćeif maniru. Ne preterujemo s previše eksperimenata i nekih ambicioznih, pretencioznih formi i kompozicija, nego jedna opuštenija priča. Daleko od sad neke komercijale koja sad ima tu svrhu nego više u svrhu nekog malo opuštanja i relaksiranja koje je došlo nakon zapravo svih onih nedaća koje su nas zadesile u vreme ove pandemije i svega toga. I onda je nekako kao lek, kao neki melem ovaj album došao posle svega toga.
I kakvi su dalji planovi nakon beogradskog koncerta, da li imate još zakazanih koncerata? Da li ima poziva i iz Nemačke možda?
Vasil Hadžimanov
Iz Nemačke ima jedan poziv, ali samo za moj solo nastup u Freiburgu kod izvjesnog Gorana koji je moj fan, pa već treći put idem tamo, ali nažalost nemamo ništa u planu s bendom. Dosta je teško otići na taj zapad Evrope. Situacija je odavno već poprilično zatvorena, za sve nas koji dolazimo s ovih prostora. Jednostavno im je previše skupo da eksperimentišu sa onima koji dolaze odavde ako nisu uspeli da naprave neki komercijalni uspjeh. Mi smo putovali po Evropi, svirali dosta, ali nikad u nekom ozbiljnijem kontinuitetu, nažalost. Uglavnom delujemo po Balkanu i tu oko Balkana najbliže moguće, ali nije to neka tužna priča, nego upravo obratno. Mislim da kad imaš nešto da kažeš i kad se dovoljno trudiš i radiš i kad to ima kvaliteta ni ovo područje nije uopšte malo i ima i posla i mesta i publike za tvoju muziku, tako da smo mi sasvim zadovoljni.
Društveno si takođe aktivan u intervjuima, kao i na socijalnim mrežama. Često kritikuješ raznorazne anomalije u društvu. S obzirom da prvenstveno radiš instrumentalnu muziku, zanima me da li neke od tih društveno aktuelnih tema igraju ulogu u muzici koju stvaraš. Da li bunt može da se ispolji i kroz instrumentale?
Vasil Hadžimanov Band
A kako da ne? Naravno, pa mislim svaki naš koncert je neka vrsta bunta protiv onog što je ustaljena, jednolična matrica koja se iznova i iznova ponavlja već trideset godina. Često ljudi kažu "pa dobro pusti ljude da slušaju šta hoće, promeni kanal ako ti se ne dopada" i tako neke priče koje su dosta površne i gde se muzika tretira kao nešto što je tu isključivo radi nekog "rileksa" i zabave. A muzika, kao i bilo koja druga umetnost, apsolutno ima moć da učini mnogo više od čistog plezira uz, ne znam, druženje s nekom ekipom ili koja je već akcija u pitanju da se čovek opusti i da nešto mu svira u pozadini… Jako je važno šta zapravo čovek sluša, kakvu muziku dobija preko medija. Kakve poruke ta muzika nosi? Kakvu estetiku? I šta se zapravo plasira preko toga, a sve u svrhu zarade. Zapravo jedini prioritet tih ljudi je zgrnuti još više para u odnosu na nas koji to radimo iz potpuno drugih pobuda. Naravno da i mi moramo da preživimo i da platimo račune i ne radimo besplatno i volonterski, ali znamo šta nam je najvažnije. Svaki koncert naš zapravo odskače od onog što je uobičajeno i samim tim, ja se nadam, budi nešto u toj publici i osvešćuje je na neki način. Ne samo u muzičkom smislu, nego uopšte u intelektualnom, duhovnom, mentalnom, emotivnom, kako god hoćeš. Tako da jeste to neka vrsta borbe i pionirskog rada sve vreme, pogotovo na ovim prostorima.
